Razgovor sa umjetnikom koji je vodila kustoskinja izložbe Milena Durutović.

MD:

Zašto naslov izložbe „Overground Post-pop“?

AML:

„Overground Post-pop“ sugeriše da se moja umetnost izdigla iz andergraund pank supkulture

u više sfere univerzalnosti koju umetnost nosi. Takođe, apropirani termin „overground“ asocira

na njegove inventore, rodonačelnike panka, Malkolma Meklarena i Vivijen Vestvud, koje takođe

odlikuje uzlet od potkulturnog i kultnog do univerzalnog. „Post-pop“ je ključ za razumevanje

značenja moje umetničke prakse, upotrebu jezika pop-arta i panka, ali ne doslovno jer ovi

fenomeni baštine duh nekog drugog vremena.

MD:

U svom ciklusu 1984–2024 preispitujete odnos između diktature, slobode i ljudske prirode. Da

li vjerujete da umjetnost može promijeniti društvo ili ona samo reflektuje stvarnost u kojoj

živimo?

AML:

Svaki bitan fenomen i segment života, pa i umetnost, nosi dvojnost na kojoj je svet zasnovan.

Umetnost ne samo da menja svet i društvo, već može da ih spase. U humanističkom kontekstu,

umetnost oplemenjuje i harmonizuje svet u kome živimo i spasava ga od derutnosti i raspada

koje nose oprečne, negativne pojave, slikovito i metaforično – jahači Apokalipse. Što se tiče uloge katalizatora promena, u dva slučaja u novijoj istoriji umetnost je mogla drastično da promeni društvo, a domino efektom i – svet. U prvom, da se iz male ciriške birtije Cabaret Voltaire, u jeku I svetskog rata, plamen koji su zapalili Hugo Ball, Richard Hilsenbeck i Tristan Cara, članovi Dadaističke političko-umetničke struje, razbuktao šire. Drugi momenat je pojava supkulture i stila ranog britanskog panka čiji su kodovi bili nepoznati establišmentu, ali ta opasnost po institucije države i ćelije crkve, škole i porodice brzo je „utišana“ od strane Sistema. Nakon panka postojali su incidenti, kritičke pojave kao što je subverzivni K Foundation kolektiv, čiji su članovi zapalili milion funti na čamcu i suprotstavili se performansom korporativnoj Turnerovoj nagradi paralelnim događajem ispred mesta dodele Turnerove nagrade; bristolska struja grafita na čelu sa Banksyjem i hip-hop kao autentična supkultura getoa koja je uticala dalekosežno i dugoročno na položaj Afroamerikanaca (čemu danas svedočimo). Umetnost kao refleksija stvarnosti utiče na to da se fenomeni posmatraju iz drugog ugla, ali – inkorporirana u kapitalistički sistem – pomaže njegovom opstanku. Ona opasna se brzo neutrališe i postaje nevidljiva. Cabaret Voltaire je odmah zatvoren nakon čitanja manifesta Dade.

MD:

Vaš rad je ispunjen simbolima i slojevitim značenjima. Kako odlučujete koji će simboli postati dio vaših djela? Da li oni nastaju spontano ili su proizvod dublje filozofske analize?

AML:

Motivi, meni zanimljivi, ponavljaju se iz svesnih i nesvesnih razloga u radovima i postaju simboli.

Jezik simbola nosi i vrstu perverzije jer su konotacije često skrivene. Kao što je Aristotel

objasnio „poiesis“, umetnik povlači misao iz sveta ideja i ovaploćuje je u umetničkom delu. U tom procesu se krije magija stvaranja umetničkog dela. Neki od simbola imaju duboku pozadinu ukorenjenu u filozofskim i kulturološkim istraživanjima i reflektuju stavove i razmišljanja. Recimo, u seriji Zlatna groznica zlato je prisutno kao univerzalni simbol čistoće, ali ono simbolizuje i pohlepu. Simboli imaju moć da govore više od reči jer nose u sebi dvosmislenost ili višeznačnost. Oni su kao arhetipovi koji se konstantno reinterpretiraju i to je ono što mi je posebno važno u umetničkom procesu i kasnije, kada se dodaju značenja u percerpciji.

MD:

Serija portreta Neoslikani heroji i heroine posvećena je nepoznatim, ali ključnim ličnostima iz oblasti pank kulture. Šta za vas predstavlja koncept heroja u savremenom društvu i kako

umjetnost može redefinisati taj koncept?

AML:

Društveni i istorijski koncept heroja je diskutabilan jer zavisi iz kog ugla se stvari posmatraju,

naročito danas, kada je više suprotstavljenih diskursa. U suštini, heroj je onaj koji deluje u

saglasju sa „unutrašnjim svedokom“, drugim rečima – moralom, i postupa u skladu sa načelima za koje svako od nas intimno zna koji su ispravni. U savremenom društvu heroji su često povezani sa slavom i uspehom, ali za mene – pravi heroji i heroine su oni koji djeluju u tišini, ispod radara, i ostavljaju trag na kulturu i društvo na suptilan način. Neoslikani heroji i heroine su oni koji su stvorili pokrete, inspirisali revolucije ili umjetničke pravce, ali nisu postali dio mejnstrima, između ostalog zato što ih slava i nije posebno interesovala. Umetnost ima tu moć da ih osvetli, da redefiniše pojam heroja kao nekoga ko ne mora biti prepoznat na globalnom nivou, ali čiji doprinos ima dugoročan uticaj na društvo.

MD:

Vaši radovi često koriste humor kao kontrast ozbiljnim temama. Kako balansirate između ova

dva elementa? Da li smatrate da humor može biti jednako moćan kao politička ili društvena

kritika?

ALM:

Humor u mojim radovima je vrsta subverzije. Kroz smeh često možemo da vidimo stvari jasnije

jer on ima moć da razbije rigidne strukture i barijere koje ozbiljan diskurs ne može. Humor nije

samo zabava, on je alat za kritiku. Kroz humor je lakše postaviti teška pitanja jer on smekšava

oštrinu kritike, ali je čini još ubojitijom. Tako, kada govorim o političkim i društvenim temama,

humor dolazi kao filter koji omogućava publici da se poveže s tim temama na dubljem nivou,

bez straha od osude ili odbacivanja. On predstavlja samo jedan od slojeva dela, to je jedna

od mnogobrojnih ljuštura luka, a ispod nje se možda nalazi nešto što se tiče suštine. Ovde se

vraćamo neminovno na pređašnju priču o simbolima i kodiranju jezika.

MD:

U seriji Zlatna groznica preispitujete značenje zlata kao simbola moralne čistoće. Da li vidite

umjetnost kao sredstvo za istraživanje paradoksa i kontradikcija u ljudskom ponašanju?

ALM:

Apsolutno. Umetnost je idealan medij za istraživanje paradoksa jer pruža prostor za tumačenje,

ali i izražavanje dvosmislenosti i slojevitosti koje u svakodnevnom životu često ignorišemo. U

ciklusu Zlatna groznica zlato nosi kontradiktorna značenja – ono je čisto, ali je i prljavo, ono je

simbol nevinosti, ali je i predmet želje i simbol korupcije i ima značenje koje mi u njega

učitamo. Na taj način istražujem ljudsku prirodu – mi smo istovremeno skloni težnji ka idealima,

ali i podležemo pohlepi i destrukciji, sve smo u suštini to mi. Umetnost je tu da nas podseti na te

kontradikcije i da nas izazove da o njima promislimo na dubljem nivou.

MD:

Kako vaša umjetnost komunicira sa publikom? Da li očekujete da gledaoci aktivno učestvuju u

tumačenju vaših radova ili smatrate da umjetnost treba da bude samostalna i da govori za

sebe?

ALM:

Moja umetnost je otvorena za interpretaciju i smatram da publika ima ključnu ulogu u njenom

tumačenju. Svako donosi svoje iskustvo i perspektivu i to je ono što me zanima – kako različiti

ljudi vide različite aspekte mog rada. Umetnost može da govori za sebe, ali njena snaga dolazi

iz interakcije sa posmatračem. Kada posmatrač vidi nešto u mom radu što ja možda nisam ni

planirao, to je znak da umetnost funkcioniše na višem nivou.

MD:

Koliko je pank supkultura uticala na vaš umjetnički izraz i da li smatrate da je pank filozofija i

dalje relevantna u današnjem svijetu?

AML:

Pank je filozofija, stav. Uticao je na mene mnogo jer me je naučio da je umetnost lična, iskrena

i da ne mora da se uklapa u zacrtane društvene standarde i kodove vladajuće kulture. Osim

energičnom muzikom i provokativnom lirikom, estetski me je nadahnuo u mladosti snagom

vizuelnih grafičkih poruka i autentičnim modnim stilom (ti vizuali i danas dobro i aktuelno

izgledaju). Mislim da je pank i dalje relevantan jer svet u kome živimo konstantno traži nove

forme otpora.

MD:

Koje su ključne teme koje želite da publika prepozna u vašim radovima? Da li je vaš umjetnički

cilj postavljanje pitanja, izazivanje emocija ili nešto treće?

AML:

Moj cilj nije da dajem odgovore, već da postavljam pitanja koja mogu navesti publiku na dublje

razmišljanje. Ključne teme su uvek povezane sa pitanjima slobode, moći, identiteta i ljudske

prirode. Želim da izazovem emotivnu reakciju, ali ne samo na površinskom nivou. U društvenim

temama se ne bavim dnevnom politikom, već fenomenima politike i društva na univerzalan način.